UPOTREBA ZEOLITA KOD ODRASLIH BOLESNIKA SA DIJABETESOM
Da bi uloga Zeolita kod dijabetesa bila razumljivija, neophodno je izneti sledeće osnovne podatke o tom oboljenju i o Zeolitu:
1. Šta je dijabetes
2. Simptomi i znaci oboljenja
3. Komplikacije
4. Principi lečenja
5. Šta je Zeolit, i
6. Korisnost primene Zeolita kod dijabetesa
1. ŠTA JE ŠEĆERNA BOLEST (DIABETES MELLITUS)
Da bi ljudski organizam mogao da funkcioniše, potrebna mu je energija. On tu energiju dobija iz šećera. Međutim, energija u organizmu ne nastaje direktno iz šećera, već je za to potreban inzulin. To je hormon koji luči gušterača (pankreas), a on zatim u organizmu pretvara šećer u energiju.
Diabetes mellitus (šećerna bolest) upravo i nastaje zato što u organizmu ili uopšte nema proizvodnje inzulina, što je slučaj kod dece i mladih osoba (tip 1 dijabetesa) ili pak što je njegova proizvodnja nedovoljna, što je slučaj kod osoba srednje i starije dobi (tip 2 dijabetesa). Usled toga, šećer koji se u krvi nalazi čak i u višku ne može da bude iskorišten, odnosno da bude pretvoren u neophodnu energiju.
2. SIMPTOMI I ZNACI ŠEĆERNE BOLESTI
Pošto organizam ne može da iskoristi šećer za energiju koja mu je neophodna, to nastaju simptomi i znaci dijabetesa koji se u stručnoj medicinskoj literaturi označavaju sa tri P (Polifagija, Polidipsija i Poliurija)
Polifagija - povećani unos hrane zbog jakog osećaja gladi. Glad nastaje jer organizam ne može u dovoljnoj meri da iskoristi unetu hranu kao izvor energije koja se dobija preko šećera. Usled toga se jede još više, a to dovodi do još većeg povećanja nivoa šećera u krvi koji se zbog nedostatka inzulina ne može iskoristiti.
Polidipsija — pijenje velikih količina tečnosti zbog jakog osećaja žeđi. Osećaj žeđi nastaje zato što su organizmu potrebne velike količine vode da bi rastvorio nagomilani šećer u krvi kako bi ga izlučio preko bubrega. Pošto se najveći deo unete vode potroši na izbacivanje šećera, to organizmu uvek nedostaje prava količina vode, pa otuda i žeđ.
Poliurija — izlučivanje velikih količina razređene mokraće (i do 5 litara dnevno). Uzrok izlučivanju tako velikih količina mokraće upravo je prekomerno pijenje vode. Istovremeno, zbog gubitka velikih količina vode iz organizma, otežano je regulisanje telesne temperature, koja se povremeno povećava. Bolesnici sa dijabetesom su usled toga osetljivi i na hladnoću, pa u zimskim uslovima nastaje opasnost od nastanka promrzlina.
Usled dužeg trajanja šećerne bolesti, koža bolesnika je suva i lako se nabira. Usne su suve i raspucane, a jezik suv i obložen.
3. KOMPLIKACIJE
Šećerna bolest je teško oboljenje sa brojnim komplikacijama. Bolest uvek prate 4 osnovne komplikacije, koje su uzrok svih ostalih poremećaja. To su arterioskleroza, neuropatija, nefropatija i retinopatija.
Arterioskleroza-zadebljanje zida arterija, gubljenje elastičnosti i njihovo suženje. To se isto dešava i sa najsitnijim krvnim sudovima-kapilarima. To smanjuje dotok kiseonika i hranljivih materija u organe i tkiva u organizmu. Posledice toga su angina pektoris i akutni infarkt miokarda. Infarkt srca nastaje 10-15 godina ranije nego kod onih bez dijabetesa, nekoliko puta je češći i, za razliku od opšte populacije, jednako se javlja i kod muškaraca i kod žena. Zatim nastaju suva i vlažna gangrena i šlog (apopleksija mozga) koji je 2-6 puta češći kod dijabetičara. Zbog poremećaja cirkulacije krvi, javlja se i prerani gubitak zuba.
Neuropatija - poremećaj nervnog sistema. Periferni nervi (npr. oni na rukama i nogama) ishranjuju se putem kapilara. Pošto su kapilari izmenjeni ponekad čak i kod postavljanja dijagnoze šećerne bolesti, to su u tom momentu već prisutni i neurološki poremećaji. U tom pogledu, najopasnije su bezbolne povrede koje dovode do gangrene. Ona prvo zahvata palac i ostale nožne prste, a zatim potkolenicu i natkolenicu. Da bi se u tim uslovima spasao život bolesnika, odnosno po pojavi gangrene, vrši se amputacija navedenih delova, pa jedne, a zatimi druge noge, sve do kuka. Bolesnik se posle toga kreće pomoću kolica, uz skinute pragova u prostorijama u kojima se kreće.
Nefropatija — oštećenje bubrega. Usled oštećenja kapilara, oboleva i bubreg. Znaci i simptomi su otoci ispod očiju i na nogama, povišen krvni pritisak, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, malaksalost, glavobolja i opšti svrab. Zatajenje bubrega je teška komplikacija koja uslovljava doživotnu dijalizu, a može da dovede i do smrtnog ishoda.
Retinopatija — oštećenje retine, mrežnjače oka. Javlja se kod 80% dijabetičara čija bolest traje duže od 10 godina. Vid teško oslabi, a nastaje i slepilo. Najvažniji postupci od strane bolesnika su strogo pridržavanje antidijabetičke terapije i redovna kontrola oftalmologa. Ima nekoliko načina lečenja, od kojih je veoma važna povremena terapija laserom.
Koma. Koma je stanje potpunog gubitka svesti iz koje se bolesnik ne može probuditi ni najjačim spoljnim stimulusima. Koma se kod dijabetičara javlja ili kod preniskog ili kod previsokog šećera u krvi, a njihove karakteristike i razlike date su u Tabeli. Koma se ponekad može prekinuti upotrebom lekova, najčešće onih koji otklanjaju njene uzroke. Kod šećerne bolesti to su: šećer kod hipoglikemije, a inzulin kod hiperglikemije.
Tabela.
Kako razlikovati dve vrste koma kod bolesnika sa dijabetesom:
Hipoglikemijsku, koja nastaje usled preniskog šećera u krvi i Hiperglikemijsku, koja nastaju usled previsokog šećera u krvi
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Simptomi Nivo šećera u krvi
-----------------------------------------------------------------------------------
Prenizak (hipoglikemija) Previsok (hiperglikemija)
Koža Bleda, vlažna, hladna, znojava Rumena, suva, topla
Disanje Normalno, plitko Ubrzano, duboko, otežano
Želja za jelom Osećaj jake gladi Nedostatak volje za jelom
Žeđ Odsutna Jaka žeđ
Povraćanje Odsutno Prisutno, bol u stomaku
Šećer u krvi Nizak (manje od 3.2 mmol/l) Visok (i do 33.4 mmol/l)
Šečer u mokraći Odsutan Prisutan
Mokrenje Male količine Često, obilno
Ponašanje Nervoza, drhtanje, konfuzija Pospanpost, vrtoglavica,
umor, nerazumljiv govor, opšta slabost, nesvestica,
nesvestica, koma koma
Reakcija na lečenje Brza Spora
Lečenje Šećer Inzulin, intravenski
Najčešći uzroci kome su: (1) Nelečen dijabetes; (2) Napuštanje dijete i/ili prestanak primene inzulina; (3) Prolivi i povraćanje; (4) Akutne infekcije, povrede ili operativni zahvati; (5) Trudnoća; (6) Povećana aktivnost štitaste žlezde, i (7) Nereagovanje (rezistencija) na inzulin. Veoma značajnu ulogu u nastanku kome imaju i acidoza (zakiseljenost organizma) i dehidratacija (veliki gubitak tečnosti iz organizma). U slučaju da su ovi poremećaji teži, ova vrsta kome dovodi i do smrtnog ishoda.
Smanjenje šećera u organizmu, npr. na oko 1 mmol/l dovodi i do teškog oštećenja mozga, za čije je normalno funkcionisanje neophodna velika količina šećera.
4. PRINCIPI LEČENJA ŠEĆERNE BOLESTI
Nasuprot velikom napretku medicine u mnogim oblastima, šećerna bolest se danas još uvek ne može izlečiti, ali se zato može držati pod kontrolom.
Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se u terapiju uključe sledeći postupci:
- Dijeta
- Fizička aktivnost
- Lekovi
- Pouke bolesniku o šećernoj bolesti: lekar daje upute, a bolesnik se sam leči. Zato je
veoma važno da bolesnik upozna svoju bolest, uključujući i simptome i načine
uklanjanja hipoglikemije i hiperglikemije.
- Socijalne mere
Važnost očuvanja zdravlja kod dijabetičara još je značajnija ako se ima u vidu i veliki socijalni značaj šećerne bolesti. Naime, od dijabetesa u svetu boluje više od 170 miliona osoba, a u našoj zemlji više od 600,000. Od tog broja, odrasli (tip 1) čine 85-90%, a deca i mlađe osobe (tip 1) 10-15%. Posledice po društvo su što zaposleni dijabetičari češće odsustvuju sa posla, i što su troškovi njihovog lečenja veliki.
Na kraju ovog dela teksta čitalac može s pravom da postavi i pitanje da li su navedeni podaci neophodni za razumevanje uloge Zeolita kao higijemnsko-dijetetskog sredstva kod bolesnika od šećerne bolesti. Odgovor je da su itekako neophodni. Naime, kada je u pitanju ta bolest, današnja medicina se bavi sa dva jednako velika problema: sa ranim (pravovremenim) otkrivanjem šećerne bolesti, do kojeg najčešće dolazi slučajno i njenim lečenjem. Ovo tim pre, što je životni vek dijabetičara kraći u odnosu na opštu populaciju za 8-10 godina. To je čitava decenija. A do toga dolazi upravo zato što mnogi bolesnici tu bolest shvataju olako. A cena takvog shvatanja je pored skraćenja životnog veka i značajno smanjenje kvaliteta života-zatajivanje bubrega i dijaliza, teško oštećenje vida koje dovodi i do slepila i amputacija pojedinih delova stopala ili obe noge.
Treba tu dodati još nešto. A to je da sve osobe bol shvataju veoma ozbiljno. Međutim, kod dijabetičara u ranim fazama (a često ni kasnije) nema bolova. Zato su oni i skloni da neopravdano potcene svoju bolest. Upravo je i cilj ovog teksta da ako treba, čak izazove i izvesnu dozu „pozitivnog straha“ koji bi ih motivisao da se na vreme i kontinuirano leče propisanom terapijom. Oni će samo tako moći da drže pod kontrolom jedno tako teško oboljenje kao što je šećerna bolest i da sebi obezbede zadovoljavajući kvalitet života. U protivnom, biće prevremena žrtva nekih od niza napred navedenih komplikacija te bolesti, koje su ne samo brojne, već i teške i po život opasne.
5. ŠTA JE ZEOLIT
Zeolit je čistač prirode i njen pravi dar za čoveka. Nastao je pre 100 miliona godina. Tada su iz mora izranjali vulkani i izbacivali vrelu lavu i gust pepeo. U kontaktu sa morskom vodom iz lave i pepela nastajala je stvrdnuta alumosilikatna lava, a hiljadama godina kasnije i zeolit.
Zeolit ima rešetkastu strukturu poput pčelinjih saća koja je veoma važna za objašnjenje njegovih lekovitih svojstava. Takvom strukturom on vezuje teške metale i glukozu (vrstu šećera) i ostale toksične materije u crevnom traktu i izbacuje ih iz organizma. Zeolit se u medicinske svrhe u svetu koristi ili kao lek (npr. na Kubi) ili kao higijensko dijetetski suplement, odnosno kao dodatak ishrani. Oboljenja kod kojih se zeolit koristi su brojna. Ali, osim šećerne bolesti kod koje se takođe koristi, ostala nisu predmet ovog teksta.
U prirodi ima oko 276 raznih vrsta zeolita. Njihova najaktivnija komponenta je klinoptilolit. On se u medicinske svrhe dobija prečišćavanjem rude zeolita. Klinoptilolit se zatim u tako prečišćenom obliku upotrebljava za izradu raznih preparata-kapsule, dražeje, granule, prašak ili rastvor. od kojih su npr.
6. KORISNOST PRIMENE ZEOLITA KOD ŠEĆERNE BOLESTI
Povoljno dejstvo zeolita, odnosno njegove aktivne materije klinoptilolita zasniva se na njegovim mehanizmima dejstva kojima suzbija poremećaje koji se javljaju kod dijabetičara. Prema najnovijim američkim podacima iz 2013. godine, to se odnosi na nitrozamine, na suzbijanje kisele sredine u organizmu, neutralizaciju slobodnih radikala i na smanjenje šećera u krvi.
Nitrozamini.
Nitrozamini u organizmu nastaju iz nitrata koji se široko upotrebljavaju za konzerviranje prerađevina proizvedenih od crvenog mesa. Nitrozamini deluju toksično na one ćelije pankreasa koje proizvode inzulin i na taj način smanjuju njegovu količinu u organizmu, a to je i jedan od uzroka dijabetesa. Zeolit vezuje za sebe nitrozamine u crevima i izlučuje ih iz organizma. Na taj način ih uklanja i sprečava njihovo toksično dejstvo na dijabetičare.
Zakiseljenost organizma.
Kod dijabetičara se stvara veći broj kiselina koje zakiseljuju organizam. Međutim, takva kisela sredina nije pogodna ne samo za organizam u celini, već i za inzulin. Jer i ono malo inzulina što ga ima u organizmu, kao i onaj kao lek, slabo deluju u kiseloj sredini. Zeolit u crevima upija viškove kiselina i na taj način alkalizuje organizam. Time se normalizuju funkcije organizma koje se nasuprot kiseloj, mnogo lakše odvijaju u lako alkalnoj sredini, uključujući i poboljšanje dejstva inzulina.
Slobodni radikali.
Prevelike količine slobodnih radikala u organizmu uzrokuju više od 90% raznih oboljenja. Oni su značajno povišeni i kod dijabetičara, kod kojih pored opštih štetnih efekata (npr. na krvne sudove i periferne nerve) razaraju i one ćelije pankreasa koje luče inzulin. Zeolit za sebe snažno vezuje slobodne radikale i izbacije ih iz organizma. Na taj način on štiti ne samo pankreas, krvne sudove i nerve, već i genetski materijal na koji slobodni radikali takođe deluju toksično.
Slobodni radikali su tako opasni po naš organizam da ih savremena medicina upoređuje sa gvožđem i rđom. Isto onako kako rđa razjeda gvožđe, tako slobodni radikali razjedaju organizam dijabetičara. Na sreću tu je zeolit koji u svetu spada u najjače do sada poznate „čistače“ slobodnih radikala koje upija i izbacije iz organizma. Kada su u pitanju slobodni radikali, ima još jedno veoma povoljno dejstvo zeolita kod dijabetičara. Naime, vitamin C (askorbinska kiselina) se u organizmu zdravih ljudi prvo razgradi, a zatim opet sintetizuje. To mu u kombinaciji sa vitaminom E omogućava dugotrajno dejstvo protiv slobodnih radikala. Međutim, organizam dijabetičara nije u stanju da vitamin C posle razgradnje ponovo vrati u njegov prvobitni aktivni oblik. I ne samo to. Razgradni proizvodi vitamina C kod dijabetičara deluju toksično, posebno na periferne nerve. To zeolit ispravlja, pa je on kod njih i zato izvanredno koristan.
Povišeni šećer u krvi.
Povišeni nivo šećera u krvi deluje veoma toksično na dijabetičare. Zeolit vezuje za sebe šećer u crevima i na taj način ga izlučuje iz organizma. Istovremeno, preko krvnih sudova zida creva dolazi do izlaska viška šećera iz organizma i njegovog vezivanja za zeolit. Na taj način se višak šećera izbacuje iz organizma i potpomaže njegova normalizacija u krvi.
Pored navedenih povoljnih dejstava zeolita kod dijabetičara, on i svojim drugim opštim dejstvima detoksikacije koje se ispoljavaju u crevima u vidu vezivanja pesticida, teških metala i mikotoksina, prirodnih proizvoda gljivica prisutnih u hrani, a posebno u mleku, poboljšava zdravstveno stanje njegovih korisnika.
Svi navedeni efekti zeolita dokazani su i na eksperimentalnim životinjama i na ljudima, i to u oba slučaja kod dijabetesa. Kod životinja primenom hemijskih supstancija koje izazivaju dijabetes a kod ljudi u kliničkim uslovima. To je i navelo američkog lekara Stewart-a Lonky-a da u nedavnom članku o uticaju toksina na nastanak dijabetesa i o značaju zeolita kod tog oboljenja izjavi da „Zeolit treba da bude deo svakodnevne upotrebe i da nema boljeg poklona koji možete dati sebi i svojim bližnjima“.
Na ovaj tekst o dijabetesu i zeolitu neophodna je i jedna značajna ograda.
Naime, na osnovu izloženog moglo bi se shvatiti da je zeolit moćan lek za dijabetičare. Međutim to nije tako.
Zeolit (klinoptilolit) nije lek za dijabetičare. On je samo pomoćno sredstvo koje svojim opštim povoljnim dejstvima pomaže dijabetičarima da se njihovo stanje uz redovnu standardnu terapiju poboljša tako da im omogući bolji kvalitet života. To je za njih veoma važno, jer je život dijabetičara znatno teži nego njihove okoline.
Kako upotrebljavati zeolit
Slično opštoj odrasloj populaciji kojoj je zeolit namenjen kao higijensko dijetetski suplement, odnosno kao dodatak ishrani, pacjenti sa dijabetesom tipa 2, ali ne i oni sa dijabetesom tipa 1, treba da ga upotrebljavaju tri piuta dnevno po tri kapsule od po 500 mg klinoptilolita. Kapsule se piju sa decilitarom vode, i to ujutru odmah po ustajanju, uveče neposredno pred odlazak na spavanje, a tokom dana između obroka. Kapsule uzimati tokom tri meseca, uz pauzu u tri naredna meseca.
Kako proveriti dejstvo zeolita.
Pre početka upotrebe zeolita treba u krvi odrediti nivo šećera (glukoze), HbA1C, holesterola i triglicerida, a u mokraći šećer i belančevine. Po završetku tromesečne upotrebe zeolita treba ponovo odrediti navedene laboratorijske parametre i međusobno ih uporediti.
Za sve vreme upotrebe zeolita, dijabetičar treba da se pridržava prethodnog (standardnog) režima lečenja koji mu je odredio ordinirajući lekar. Odnosno, ni u jednom momentu takvo lečenje se ne prekida, jer je ono osnovno, dok zeolit služi samo kao koristan dodatak toj terapiji.
Autor teksta je Prof. Dr sci med Bogdan Bošković, redovni Profesor farmakologije VMA i Univerziteta (Medicinski fakultet Foča, 1998.-2008.) u penziji koji je prethodno učestvovao i u razvoju Zeo-Lex® kapsula firme Royal. Ovo se posebno odnosilo na pridržavanje savremenih kriterijuma za dobijanje visoko prečišćenog klinoptilolita, kao aktivne komponente zeolita od kojeg su kapsule i proizvedene.
Beograd, 21. 04. 2014.